Tudjina

Ko u tudjem svijetu zivi daleko od kuce svoje,
taj jedino moze znati kako pati srce moje.
Zeljan sam kuce i rodnog praga,
od mog rodnog sela nema lijepseg raja.

Hocu da se vratim svega mi je dosta,
volim svoje selo tu mi srce osta.

Ko ujutro kad se budi tudjeg neba gleda,
sjaj taj jedino moze znati kako volim svoj zavicaj.
Zeljan sam kuce i rodnog praga,
zeljan svoga naroda nasih obicaja.

Hocu da se vratim svega mi je dosta,
volim nase njive tu mi mladost osta.

Vraticu se rodnoj kuci nije lako biti sam,
vraticu se rodnoj grudi jer ja tamo pripadam.
Zeljan sam kuce i rodnog praga,
tebe selo moje nasih obicaja.

Hocu da se vratim svega mi je dosta,
volim rodnu grudu tu mi srce osta.

Autor: Ilija Topalovic, Austrija